Da li veštački održavati u životu osobe kod kojih više nam moždane aktivnosti, kako bi njihovi organi bili sačuvani za doniranje?
Predlog da se osobe čiji je mozak mrtav održavaju u životu radi doniranja njihovih organa izazvao je sukob između doktora i aktivista za ljudska prava u ovoj oblastiu Velikoj Britaniji.
Britanska medicinska asocijacija je iznela predlog za uvođenje prakse pod nazivom ‘’elective ventilation’’ ili u bukvalnom prevodu ‘’izabrana ventilacija’’, kako bi se izborili sa nedostatkom organa za doniranje, koji na godišnjem nivou prouzrokuje oko 1.000 smrtnih slučajeva.
Oni takođe pozivaju da se usvoji predlog po kojem će se smatrati da je pacijent dao svoju saglasnost da donira organe, ako se prethodno tome nije izričito usprotivio.
Sa druge strane, Profesor Nadey Hakim, koji je hirurg u odeljenju za transplantaciju u Zapadnom Londonu, je izjavio da ‘’nije etički’’ održavati nekoga u živou na ovaj način.
‘’Kod tih osoba je konstatovana moždana smrt, i njihova porodica ih već oplakuje. Nalazim da je veoma bizarno da Medicinska asocijacija želi po svaku cenu da usvoji nešto tako nepopularno.’’
‘’Na ovaj način mi ubijamo svaku želju kod ljudi da postanu donori’’.
Katherine Murphy iz Asocijacije pacijenata, je izjavila da je svesna da postoji problem sa nedostatkom organa za doniranje, ali da je i pored toga veoma zabrinuta u vezi ovog predloga.
‘’Porblemi koji trenutno postoje, ne treba da budu rešeni tako što će se narušiti osnovno pravo pacijenta da odluči šta će biti sa njegovim telom posle smrti’’, dodala je Murphy.
Medicinska asocijacija ima nameru da prvo ‘’progura’’ ovaj predlog u Velsu, u kojem se inače u slučaju smrti pacijenta, pretpostavlja da je on dao saglasnost za doniranje svojih organa, ukoliko se prethodno tome nije izričito usprotivio.
Medicinska asocijacija tvrdi da će pacijenti biti zaštićeni od zloupotreba, tako što će njihova porodica imati pravo da se usprotivi ovakvom tretmanu.
Ovaj predlog takođe navodi da se ispitaju i druge opcije, kao što je mogućnost da se ponovo pokrene rad srca preminulog pacijenta, kako bi se i ovaj organ sačuvao za transplantaciju.
U ovakvoj situaciji, pacijenti kod kojih bi bila konstatovana moždana smrt bi bili održani u životu tako što bi im se kiseonik dotirao ventilatorima.
Druge ideje takođe uključuju i korišćenje organa pacijenata koji ulaze u kategoriju rizičnih, kao što su stariji pacijenti ili korišćenje srca beba mlađih od tri meseca, kod kojih je konstatovano da ne postoji šansa da prežive.
Predlagači smatraju da bi na ovaj način u velikoj meri bio povećan broj donatora u odnosu na sadašnju situaciju kada građani prethodno bivaju pozivani da doniraju svoje organe.
Dr Tony Calland, predsedavajući etičkog komiteta Medicinske asocijacije je izjavio ‘’Da je cilj da se spasu životi, a da se u isto vreme sačuva lični integritet’’.
‘’Iako postoje brojne opcije, Medicinska asocijacija i dalje veruje da je sistem u kojem će se smatrati da je pacijent pristao na donaciju, ukoliko se tome prethodno nije usprotivio, uz određenja ograničenja, najbolji korak napred’’.
U izveštaju komiteta se navodi ‘’Da je veoma teško gledati pacijente kako umiru, ako se zna da bi transplantacijom njihov život mogao biti spašen’’.
Takođe se navodi da će na ovaj način praktično biti izbrisana razlika koja postoji i u pravu, a to je razlika između moždane smrti i one koja nastaje u slučaju prestanka rada srca.
U izveštaju se međutim navodi i da su pojedini lekari ovakvu moguću praksu, ocenili kao nešto što je na granici prihvatljivog, te da bi ona mogla da ugrozi poverenje stručne i opšte javnosti u sistem doniranja organa.
Na kraju treba pomenuti, da oko 7.600 osoba trenutno čeka na transplantaciju, a istovremeno se od mnogih obolelih očekuje da postanu donori.
Preuzeto sa www.dailymail.co.uk