Uprkos skorašnjem napretku, veći deo centra grada ostao je nepristupačan za osobe u invalidskim kolicima kao i one koji koriste pomagala.
Aleksandra Haravan smatra da je komplikovano preći Terazije u kolicima, a novopostavljeni lift za tu svrhu nije omogućio lakši pristup. Namena ovog pomagala je da olakša ljudima sa invaliditetom da koriste podzemni prolaz, ali je u većini slučajeva zaključano.
“Platforma na koju bi trebalo da stanemo je zatvorena” kaže Haravan. “Ne mogu da je otvorim sama. Kada bi platforma radila ljudima sa invaliditetom bi bila potrebna nečija pomoć, a u tome nije poenta.”
Lift na Terazijama je jedan od malih pokušaja da se unaprede mogućnosti za osobe sa invaliditetom u centru Beograda.
Pokušaju gradskih vlasti da poveća pristupačnost do sada su bili ograničeni na četiri centralne ulice – Knez Mihailovu, Terazije, Kralja Milana i Bulevar Kralja Aleksandra.
Međutim, neke od novih mogućnosti – kao što je lift- nisu još uvek upotrebljive. Sta više, turisti koji imaju pomagala takođe ne mogu da funkcionišu dalje od ove četiri ulice bez asistenta, kako okolne oblasti još uvek nisu dovoljno pristupačne.
“Na skali od nula do deset, Beograd bi bio na nuli po pristupačnosti”, kaže Haravan, dodajući da ona ne može lako da odlazi u kupovinu, koristi bankomat, odlazi kod frizera, manikira čak ni da sedi u kafiću.
Nije poznato tačno koliko ljudi u srpskoj prestonici koristi invalidska kolica ili im je potrebna pomoć kako bi se kretali. Pretpostavka je da je broj veći nego u drugim Evropskim prestonicama zbog ranjenih tokom ratova ‘90 godina.
Nedovoljna pristupačnost za osobe sa invaliditetom, možda čak ugrožava turističke resurse glavnog grada. Prema zvaničnoj brošuri za turiste koje opisuju glavni grad, samo je 10 beogradskih hotela i 5 restorana pristupačno osobama sa invaliditetom.
“Ljudi iz turisticke asocijacije jos uvek ne shvataju koliko povoljnosti donosi unapređivanje tih usluga” kaže Vladan Danković iz NVO Udruženje za reviziju pristupačnosti.
Danković kaže da milioni ljudi sa invaliditetom širom sveta čine veliki deo turisista i da su oni generalno odani destinacijama koje im pružaju najviše mogućnosti.
Darko Ivić, izveštač gradonačelnika Beograda insistira da je većina beogradskih turističkih destinacija prilagođena za osobe sa pomagalima. Kalemegdan, Ada Ciganlija, hipodrom, Beo zoo vrt kao i tri poznata muzeja Iidve galerije.
“Oko 50% od turističkih mesta u Beogradu su pristupačne osobama sa invaliditetom. Glavni problem su mesta koja nisu u centru grada, ali radimo na njima” kaze Ivić
Dankovićevi argumenti da srpski zakoni kojima se propisuje veća pristupačnost za osobe sa invaliditetotm nisu bili efikasni jer nisu bili dovoljno detaljni. On kaže da bi trebalo postaviti specifične standarde kao i da bi trebalo ovlastiti nadređene da sprovode provere i određuju kazne.
Za Aleksandru Harvan problem se svodi na ono sto ona vidi kao bezobziran i snishodljiv stav prema osobama sa invalididtetom u Srbiji.
Zgrade koje bi trebalo da su adaptirane za korisnike kolica često imaju stepenice na ulazu kaze ona, “Kada pokušate da se žalite, dobićete odgovor- ne binite, neko je uvek tu da vam pomogne.”
Preuzeto sa Belgrade Insight