Partneri za demokratske promene Srbija, Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Pravni skener pažljivo prate aktuelnu inicijativu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) u vezi sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

Iako je MDULS postupak otvorio za javnost, pozvao zainteresovane grupe i pojedince da učestvuju u kreiranju novih rešenja, važno je da se skrene pažnja na nekoliko stvari.

Poziv na Okrugli sto u okviru tekuće javne rasprave, koji je održan 27. marta u Beogradu, objavljen je samo pet dana ranije, u četvrtak 22. marta, i kao takav ne može biti okarakterisan kao blagovremen. Ukoliko je želja predlagača bila da se u diskusiju uključi što šira zajednica zainteresovanih pojedinaca i grupa iz Srbije, ovakvim postupkom to se teško moglo postići. Da li će i kada biti još ovakvih skupova tokom trajanja javne rasprave o Nacrtu u drugim gradovima u Srbiji? Do sada o tome nema zvaničnih informacija.

Posle održanog Okruglog stola, MDULS je na svojoj internet stranici objavio oskudno saopštenje o događaju, ne iznoseći pritom nijedan konkretan podatak koji je bio tema diskusije. Osim opštih uvodnih reči državnog sekretara Ministarstva, nisu objavljeni stavovi nijednog uvodničara niti učesnika na ovom skupu. Na taj način može se stvoriti utisak da je događaj protekao bez kritika i predloga koji se u značajnoj meri razlikuju od rešenja koja predlaže Ministarstvo. Upravo suprotno tome, predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i partneri iz inicijative SIGMA (Support for Improvement in Governance and Management) izrazili su ozbiljne zamerke na deo zakona koji se odnosi na položaj i ulogu institucije Poverenika, kao i u vezi sa slabostima funkcionisanja administracije organa vlasti kada je u obavezi da postupa po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja. Ukoliko se uzmu u obzir sve diskusije učesnika, jasno je da pojedina zakonska rešenja koja predlaže MDULS ne samo da nisu unapređena, već se u jednom značajnom delu može konstatovati štetan zakonski predlog.

Ukoliko bi namera predlagača Nacrta zakona bila da obezbedi maksimalnu javnost rasprave i uvid u njen tok, to bi moglo efikasno postići uvođenjem on-line praćenja događaja. U ovom slučaju korisna su iskustva on-line prenosa zasedanja odbora Narodne skupštine koji nekoliko proteklih godina sprovode takvu praksu.

Posebno pitanje je (ne)učešće medija u izveštavanju o reformi ovog važnog zakona u poslednjih nekoliko nedelja. Do danas, veoma je mali broj medija koji se bave tom temom i koji ostavljaju prostor za glas onih koji imaju argumente kako bi kritikovali predloženi Nacrt. Građani su tako u ogromnoj meri lišeni prava da saznaju ne samo da je reforma Zakona u toku, već i o tome šta on zapravo znači za demokratski poredak i građane Srbije. Malobrojni mediji koji su objavili vest o održanom Okruglom stolu uglavnom prenose, sasvim ili najvećim delom, saopštenje koje je objavio MDULS na svojoj internet stranici ne obezbeđujući, na taj način, kompletne i nepristrasne informacije.

Dosadašnje aktivnosti zainteresovanih pojedinaca, grupa i pojedinačnih udruženja, koje se sprovode u nameri da nova zakonska rešenja dostignu evropske standarde, u ovakvim okolnostima, ostaju na marginama prava javnosti da zna. Bez jasne odluke Ministarstva da uvaži kritičke stavove svih koji su korisnici Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i bez spremnosti vodećih medija da objektivno i aktivno izveštavaju o toku zakonske reforme, zanemaruje se interes građana Srbije i njihova uloga u postupku definisanja najbolje regulative.

Partneri za demokratske promene Srbija, BIRODI i Pravni skener su putem zajedničkog dokumenta dostavili komentare na osnovni tekst zakona sredinom februara, a u pripremi je set novih komentara na predlog koji su predstavnici MDULS prezentovali 27. marta u Beogradu.

*  Projekat Budućnost slobode informacija u Srbiji se sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i ima za cilj podršku primeni standarda transparentnosti i odgovornosti u Srbiji, kroz unapređenje pravnog okvira u oblasti prava javnosti da zna, kao i kroz osnaživanje organizacija civilnog društva i mladih da brane ovo pravo.